Еф. 5, 9 – 19
Један стих из 5. главе Посланице Ефесцима светог апостола Павла побудио ме је на дуготрајна размишљања. „Истражујте што је угодно Господу“, (Еф. 5, 10) вели свети апостол Павле. А хришћане римске савјетује да се не саображавају вијеку овоме него да се преображавају, дакле, мијењају, „обновљењем ума свога, да искуством познају „шта је добра и угодна и савршена воља Божија“. (Рим. 2 – 3)
„Добра и угодна и савршена воља Божија.“
Видимо око себе много оних који су се смакли с пута познања добре и угодне и савршене воље Божије и отисли се у мрачне и неистраживе поноре зла, да, како мисле, познањем зла, и борбом против зла, дођу до добра и до Бога. Узалудан и грешан посао; лудо и мучно трчање стазом, супротном од пута.
Кад кога од тих сретнете, причаће вам дуго и неуморно о књигама до којих је, неким својим каналима, дошао и прочитао их, о тајнама које је, тобоже, сазнао, конспирацијама које је открио, и тд. Па ће вам препоручити шта „обавезно морате“ да прочитате, који филм да гледате и др. Само пола сата са таквим несрећником да разговарате, помислили бисте да више овај ваздух не смијете да удишете, воду да пијете, хљеб да једете. Јер, све је „затровано“, којекаквим отровима и чиповима компјутерским засољено. Тешко да се усудите и на улицу више да изађете; јер свуда около камере вас гледе и снимају; агенти прате и уходе.
Само сам једном подлегао изазову своје знатижеље и латио се једне од таквих књига. Читао сам је – признајем – у једном даху и сазнао – ако сам, заиста, сазнао – ко стоји иза огромне свјетске индустрије дроге, ко се упиње да овлада мојом слободом и душом, ко ми рок-музиком и демонским васпитањем трује душе моје дјеце, и тако редом. Док сам ту књигу читао, и дуго послије читања, био сам изгубио свој мир и, што је најгоре, био сам на клизавом путу да и оно мајушно зрно вјере – мање од зрна горушичиног – неповратно изгубим. Јер, ако је је Луцифер, зли и преварни, тако моћан, ако, преко својих слугу и шегрта, све више овладава свијетом овим, гдје је онда Господ и Бог мој, Сведржитељ?
Нашао сам се пред лукавим изазовом, да ли ићи даље, у дубине и поноре мрака, у царство Нечастивог. Књига је, иначе, крцата напоменама и подтекстовима, подацима о свему и свачему, и другим књигама и изворима одакле је аутор своју причу кројио.
Бацио сам књигу и чврсто одлучио да се више не бавим злом. Кратак је и прекратак мој живот, и драгоцјен, да бих га ја на зло и Злога утрошио. У мојим, макар и краткотрајним, колебањима савјет драгог ми Апостола пуно је значио. Истражуј шта је „добра и угодна и блага воља Божија“. То што је мени помогло, требало би да може и вама да помогне, у вашим колебањима, сумњама и тражењима. Јер, бављење злом и бављење Злим, чини човјека, постепено и непримјетно, таквим, дакле, злим.
„Уклони се од зла и чини добро“. (Пс. 33, 15)
„Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца“, савјетује нас свети Владика Николај.
Нечастиви је неизмјерно лукав. Од постања свијета, он сабира и умножава своју лукавост и безбројни су начини на које он човјека у своје мреже лови. У замку гордости и познања непознатог он је уловио прародитеље наше. На исту замку ђаво лови и нас; мами нас да, тобоже, сазнамо нешто што другима није дато да знају. Другим ријечима, хоће да нас окупира собом.
Зато нам говори свети апостол Павле да не мислимо о себи више него што ваља мислити, него да мислимо смиреноумно, „сваки по мјери вјере“, како нам је Бог удјелио. (Рим. 12, 3) Господ наш тражи од нас да не трошимо своје вријеме, одређено нам на спасење, и да не расипамо своју енергију на свашта него, ако смо већ пошли за Њим, да се не обазиремо натраг. „Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије“, (Лк. 9, 62) вели Он. Тако и свети апостол Павле савјетује свог младог ученика, епископа Тимотеја, да се клони лудих и неуких запиткивања, „знајући да она рађају свађе“. (2. Тим. 2, 23)
Свакога од нас голица и узнемирава „шта ће бити сутра“? Ако се моћ Злога буде тако брзо ширила, шта ће бити са нама, са дјецом нашом; шта ли тек чека дјецу дјеце наше? Иза свих тих – како вели свети Апостол – лудих и неуких запиткивања стоји наша маловјера и малодушност и велика грижа због слабашности и немоћи наше да сами, без Бога, дамо одговоре на та питања и да ми, опет без Бога, сами, на свој начин, ријешимо све проблеме свијета. „Ослони се на Господа и чекај га“ (Пс. 37, 7), вели мудри Давид. „Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога“ (Мт. 6, 30), вели Господ.
Одговорио нам је Господ наш на сва крупна питања Неба и земље и дао нам је да знамо колико нам је стварно потребно. Упозорио нас је на зла времена која слиједе и указао нам је на страшну моћ коју је допустио „Господару таме овога свијета“. (Еф. 6, 12) Прије но што наступе „времена утјехе“, и поново дође унапријед назначени нам Исус Христос (Дап. 3, 20), биће страшна времена и страдања, описана у 24. глави Матејевог јеванђеља.
„Хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло“ (Рим. 16, 19), вели нам свети апостол Павле. Остави ту мутну и опасну ријеку зла, нека се ваља и хучи поред тебе а ти се бави Господом, Његовом благом вољом и својим спасењем. Имај на уму да је воља Божија, како нас учи свети Апостол, „да добро чинећи, ућуткујете незнање безумних људи; као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије“. (1. Петр. 15, 16)
„Имајте вјеру у Бога.“ (Мк. 11, 22) А Бог мира, „нека вас усаврши у сваком дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вјекова. Амин“. (Јевр. 13, 21)