Не чини прељубе

woman

1. Кор. 6, 12-20

Свето јевенђеље Недјеље о блудном сину орадошћује нас благом вијешћу да ће Господ благом руком помиловати сваког покајаног човјека, примити га у свој очински загрљај и вратити му славу и достојанство које му је назначио.


Ја желим да приклоним и своју и вашу пажњу Апостоловим ријечима опомене и укора, да крајње опрезно поступамо са слободом којом нас је Господ Створитељ издвојио од свих својих бесловесних створења и да, гријешећи, не уподобљавамо себе неразумним животињама. „Све ми је дозвољено – вели свети апостол Павле – али све не користи; све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме. Јела су за стомак, и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом. Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле – пита нас Апостол – узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!


Бјежите од блуда – упозорава нас Апостол. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи своме тијелу гријеши. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа, који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.“ (1. Кор. 6, 12 – 20)


Чусте и  понесите ово у душама својим за одлучна размишљања у тиховању. Па ако неко од вас, не дај Боже, предаје тијело своје гријеху блуда, нека прекине гријех свој да не би погинуо.


„Од свих грехова, блуд је најизразитији и најпотпунији сатанизам – опомиње нас Владика Николај. Блуд је најдиректнији и најближи пут помрачењу ума. Блуд је као отровни микроб што целу душу претвара у трулеж.“


Зато Господ наш Створитељ сијече овај гријех најоштријом сабљом бритким ријежима: „Не чини прељубе“. А оне који се о Његову наредбу оглушују, још овдје, на земљи, искорјењује као најпогубније зло: „Човјек који учини прељубу с туђом женом, што је учинио прељубу с женом ближњега својега, да се погуби и прељубочинац и прељубочиница.“ (3. Мојс. 20, 10) Мада „око курварово пази на сумрак – како се вели у Светом писму, Књизи о Јову – говорећи: да ме око не види, и скрива лице“, (Јов, 24, 15) Божјем свевидећем оку не може блудник измаћи. Ако га Божја казна, још за живота, не сустигне, овдје, Божји суд га неће мимоићи кад му тијело у земљи црној трулеж обузме и црви изједу а душа пође на суд за сва грјешна дјела своја.


Православно свето Предање нас учи да препреку блуда ријетко која душа, у свом усходу ка Богу Творцу и Судији, савлада. Премноге се грешне душе са те препоне сурвају ђаволима у канџе који их одатле суновраћују у погибао вјечну. Зато ће Господ, о свом Другом доласку, васкрснути и грешна тјелеса да би човјек, у ономе у чему је гријешио, у томе и кажњаван био. (Јн. 5, 29) Не чусте ли управо апостола Павла кад вели, да „сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши“. (1. Кор. 6, 18)


У ово болесно и изопачено доба, демон преварант, успио је да осјећај за страшни и смртни гријех блуда разводњи, да грјешном човјеку смртни отров препакује у заводљиви напитак, којим се премноги трују. Са свију страна и свуда, најсавршенија техника слике, звука и др, упрегнута је да човјека намами и заведе. Демон је човјеку ставио на располагање разна средства за подстицање његове грешности. Па више ни старци ни старице нису оно што су некад били и што би, по закону Божијем, требало да буду. Сада, када им се силом неумитне воље Божје, пошаље смирење, они употребљавају та ђаволска средства да подстичу грешни немир у себи и шире гријех и саблазан на све стране. Смири се, грешни човјече!


„Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.“ (1. Кор. 6, 12) Господ Бог дао нам је разум да се њиме служимо и да разумом своје страсти не подстичемо него обуздавамо. „У јелу и пићу, у сну, и осталом, увек нека те предводи и претичу памет и расуђивање“, савјетује нас свети Димитрије Ростовски. Ово, рекох, болесно и настрано доба изокренуло је и наопачке поставило појам слободе као што је изокренуло и друге свете појмове који су род људски до сада одржавали. У име слободе човјек се унизио до испод скотског ступња; у име слободе он се поробио гријеху и слијепо робује грабећи својој погибији вјечној. Ми смо на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу. (Гал. 5, 13) Господ је пострадао за нас да нас од гријеха искупи, слободу да нам подари. Зато смо позвани да се не дамо опет у јарам ропства ухватити. (Гал. 5, 1)


Знајући нашу огреховљену природу и склоност ка брзом паду, Господ је помјерио границу дозвољеног са простора закона на простор морала. „Чули сте да је казано старима: Не учини прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.“ (Мт. 5, 28) Овим Господ хоће да ишчупа и искоријени и саму клицу гријеха, њено легло и жариште. Па нас савјетује: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао“. (Мт. 5, 29) Тако исто и рука, (Мт. 5, 30) и сваки други дио тијела који нас на зло наводи. Још у давна времена, преко пророка Мојсија, Бог нас учи да се не заносимо за срцем својим и за очима својим, са којима човјек чини прељубу, (4. Мојс. 15, 39) јер је божански мудро речено да „из срца излазе зле мисли, убиства, прељуба, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле“, (Мт. 15, 18) и свако зло.


„Као смртоносног отрова чувај се похотљивог погледа на туђу лепоту – учи нас свети Димитрије Ростовски – бежи од бестидног дотицања, љубљења и пипања, да не упаднеш у греховну дубину погибељи и заплетеш се у ђаволске мреже.“ Све што Бог створи, бјеше добро и добро веома. Материја није зло него може да буде зла употреба материје. Тијело људско није зло него је зла злоупотреба тијела. Господ је и тијелом својим пострадао да нас искупи, тијелом се својим узнио на небеса да га прослави. Апостол Павле вели да је тијело наше храм Духа Светога и да смо, Христовим страдањем, купљени скупо. Зато нас позива да Господа прославимо тијелом и духом својим, јер је и једно и друго од Бога (1. Кор. 6, 19-20). Свако блудничење је скрнављење светиње тијела. Човјек који занемарује претежније – а то је Дух Божји у нама – сличи неразумноме који се радује шареном папиру у који је поклон упакован а не драгоцјеном поклону самом. Од нас Господ тражи да овладамо својим тијелом и тјелесним жељама. Да не царује гријех у нашем смртном тијелу и да га не слушамо у похотама његовим, нити да дајемо удове своје гријеху за оружје неправде. (Рм. 6, 12 – 13).


„Нека те не превари привлачност и лепота лица распадљивог тела – вели свети Димитрије Ростовски – јер ће се она променити и иструлети и ускоро ишчезнути. Нико не виде лепога старца; нема у гробу нетрулежне лепоте. Свака телесна лепота је – искра; свака красота – јутарња роса; свако тело – трава; свака слава човечија, као пољски цвет.“ Па ако се човјек занесе и разум затури, ако, дакле, полуди, нека не буде толико луд да никад не помисли на оне који су у гроб отишли прије њега и научи се из тога шта ће се и са њиме догодити. „Нема ниједне плотске похоте и љубави која се неће преобразити у муку; нема привремене лепоте која се неће претворити у трулеж; нема плотске страсти која се неће обратити у мрскост“, вели овај светитељ.


Не варајте се, блудници и прељубочинци, рукоблудници и мужеложници неће наслиједити Царства небеског. (1. Кор. 6, 9) Зато свакога од нас „брак нека буде у свему частан, и постеља брачна чиста, а блудницима и прељубочинцима судиће Бог“. (Јевр. 13, 4)