Сахрана

dormition

Сахрана је неизбјежни, тужни, факт живота. Једним својим дијелом то је посао, који мора честито да се организује и одради, због чега је најбоље, кад се жалост задеси, из круга родбине и пријатеља одабрати трезвену, пословну, особу да руководи практичном , пословном, страном тужног догађаја.

 Кад се деси смрт у кући, на сјеверно-америчким просторима обичај је слиједећи: Прво се обавијести свештеник и он, надаље, даје упутства, везана за духовну компоненту сахране. Одмах затим позове се погрени завод – funeral home – по избору. Треба знати да за исти пакет услуга различити заводи имају другачије цијене. Због тога није згорег – ако се већ зна да је смрт неизбјежна – провјерити, унапријед, који од њих нуди најбоље услове.

Људи из погребног завода преузимају тијело из болнице и даље, у договору са фамилијом, раде свој посао. За њих треба спремити одјећу и обућу покојника и доставити им.

 Ако се мрт деси у кући, укућани, прво,. морају позвати надлежну медицинску особу – corrinor – да установи околности под којима је особа преминула и изда потребни документ са којим се може приступити припремама за сахрану. Исто тако, ако је особа умрла у кући, прије но што тијело буде изнесено, треба позвати свештеника да обави помен и, пошто тијело изнесу из куће, освети водицу у кући, освети кућу.


За ОПЈЕЛО треба спремити:  жито , погачу и црно вино.

 А ко се, послије сахране, приређује ДАЋА – ПОДУШЈЕ – водити рачуна о посним данима и ако се сахрана деси уз пост, храна, која се на даћи служи, мора бити посна.

 У кући, коју је жалост задесила, 40 дана гори свијећа или кандило.

 ПАРАСТОСИ – ПОМЕНИ – обављају се у слиједеће дане: у девети дан по смрти, у четрдесети, на пола године, на годину и потом сваке године, докле се може.

 За све парастосе – помене – припрема се исто: жито, погача и црно вино.

 Без свијеће се не може обавити ни један обред па ни парастоси – помени.

ЧЕТРДЕСЕТНИЦА, сходно свом називу, обавља се тачно у 40. дан по смрти и око тога не би требало да буде питања и двумљења. Ако је особа умрла поподне, послије црквеног вечерњег богослужења, које је, обично, у 5 сати, наредни дан се рачуна као први; одброји се 40 дана и у 40. дан обавља се парастос – помен. Остали парастоси – помени могу да буду обављени који дан раније али никако касније.

У какав дан парастос падне, таква се храна на даћи служи; ако је пост, храна је посна.

Треба водити рачуна о суштини а не о пратећим стварима.