Српска црква је светосавска црква; положена на темељима које је он основао. У свјетлу Савиног аманита треба сви да преиспитамо сопствена гледишта и стајалишта у односу на њу, па да видимо колико се ми уклапамо у грађевину Цркве а не колико се она сабија у наше ограничености
То је актуелна порука Савиног учења и дјела. Вјера испред и изнад свега а све остало према њој. Свети Сава нас призива и опомиње још једним својим аманетом, за ова времена важнијим и претежнијим но у било које друго, чини ми се. То је Савин позив на мир и „еванђелско братотворење.“ (Доментијан
Миротворство Савино неизмјерно је. Знајући нас какви смо, увјерен сам да никад није могао дати покоја тијелу и одмора души својој. С позивом на мир, Свети Сава је завршавао своја обраћања и народу и свештенству. „И благословивши сва чеда свога отачаства, даде им мир Божји, малима и великима.“ (Доментијан
И са браћом својом, Стефаном и Вуканом, Светац је имао муке, а о другима, малима и великима, да не говоримо. „И док су они живјели у великој љубави, и док се Христос, љубитељ њихов, настањивао међу њима, и Дух Свети почиваше у пресвијетлим душама њиховим, сви непријатељи отачаства њихова, видљиви и невидљиви, падаху под његове (Стефанове) ноге, и молитвама и благосиљањем њихова преподобнога оца.“ (Доментијан
Но никад се код нас мир није могао дуго задржати. “ Хоћу овдје да испричам мржњу браће – почиње своју тужну повијест Теодосије – а устежем се од стида. Али нећемо браћу осудити, него онога који је био посредник њиховој мржњи … ђаволу, који и тада бјеше подигао мржњу међу браћом, Вуканом и кир Стефаном. Послије престављења светог старца (Симеона Немање), Вукан брат Стефанов, ”дизаше се на све начине наносећи непријатељство и зло брату својему Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене народе, подизаше се на њега много пута у намјери да му нанесе зло и да га уништи, подбадан савјетом злих. У таквом непријатељству и прегањању између браће била је српска земља у великој невољи, као у некој тјескоби, опустивши од многог плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због небрања, тако да су се многи разишли по туђој земљи. Такав је плод тада исконски сијач зла и мрзитељ добра, ђаво, жњео.“ (Теодосије
Ова несрећа због неслоге братске, приморала је Стефана да завапи поново брату, Сави, за помоћ. „Јер када сте ви отишли од нас, земља се наша безакоњима нашим оскрвни, и убијена постаде крвљу, и у плијен иноплеменицима падосмо, и непријатељи наши исмијаше нас, и нашом мржњом постадосмо презир и поруга онима који су око нас.“ (Теодосије) Шта је друго могао да учини Свети Саво него да напусти своје тиховалиште и да се са моштима очевим, врлетним путевима оног доба, крене пут свог отачства, да мири браћу. И то је једино њему пошло за руком и у томе је његова величина, вели Матија Бећковић.
„Пошто су се доласком Светога браћа сјединила у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез Вукан, тако да је поуком Светога, Вукан кнез пребацивао себи и стидио се што је преступио заповијести очеве… И сви противници, видећи братски живот у заједничкој љубави, приступаху к њима с љубављу.“ (Теодосије
Таквим свјетлима свјетљаше се тада српска земља, таквим мужевима украшаваше се, да и остали владари, слушајући о дивним чудима која су свети чинили, мољаху да буду у љубави са самодршцем Стефаном, и не усуђиваху се ништа против његове државе предузимати. (Теодосије
Бдио је и стрепио Свети Сава над тим миром и утврђивао га сваком својом ријечју и дјелом. Не само мир међу браћом својом него мир у свој земљи српској. „Све људе у вјери и љубави према Богу и ближњем утврђиваше и мољаше их да не враћају зло злим; да ломе хљеб гладнима; да ниште бескућнике у дом уводе; наготу да покривају и да своје по крви не презиру. Јер, говораше, ово у дјела духовна која чине човјека хришћанином.“ (Теодосије)
”Добра дјела овог богољупца и трудољупца неизмјерна су и безбројна, и ми земаљски не можемо их лако знати, а само су позната једном здатељу срдаца и који провиде тајне: Богу.“ (Доментијан) „Он положи добар примјер своме отачаству, и постаде велики пред Богом, и испуни се Духом Светим. Јер из младости своје завоље Бога, и многи у отачаству његову завољеше Бога, и подобећи се њему, и са њиме посљедоваше Христу од почетка и до сада се непрестано јављају изабрани Богу, један другога наткриљујући, позвани од Оца небескога теку у царство небеско, пунећи зборове светих, и он пред њим иде силом Христовом и духом Илијиним и спреми Господу савршени народ.“ (Доментијан)
”И пошто видје српску земљу својега отачаства како сија украшена краљем и архиепископом и епископом и игуманима свештеним, и иноцима, ипатима и војводама, божанственим и саборним великим црквама, светим и часним манастирима и свима добрим законима и уставима православних и христоименитих народа, веома похвали Бога због овога, јер нису напразно ни узалуд били многи његови трудови за њу, него изиђоше у богоугодно дјело.“ (Теодосије
На нама је да то велико дјело сачувамо, или боље рећи, себе да сачувамо у том дјелу, да из њега црпимо животне сокове за нова дјела и прегнућа, идући Божијим стазама које нам је он, Свети Сава, прокрчио, да би смо стигли тамо гдје нас је повео и усмјерио – у Царство небеско.