Хвала Богу, заврши се она брука и свјетска срамота, ”риалити шоу”, око потврђивања оног, сада већ, судије Врховног суда Америке
Ако се сав свијет грохотом смијао првом човјеку ”једине супер-силе” кад је, бесрамно, лагао државнике свих земаља о, наводним, великим успјесима земље Америке, под његовим руководством, а током машкараде са потврдом судије Каванаха, свијет је могао, заједно са њиме, да сузи и плаче
Жалосно је да човјек његових моралних (не)квалитета – јер рекоше да је, између многог, блудник и силеџија – потврђен за судију највишег суда ”најмоћније земље свијета”. А ако су лагали – као што испаде да јесу – онда је још жалосније да су то тако јавно и бесрамно могли чинити
Изнад свега лебди питање фамозне западне демократије. Прво слово азбуке те, тзв, демократије било би – што се свуда чита и декламује – да је судство на Западу објективно и од свих независно. Судије су – веле – изнад свих партија и политичких струјања
Ако је тако, зашто онда сваки предсједник једва чека да неки од постојећих судија, које је његов претходник, политички супарник, угурао у Врховни суд, оде Богу на истину, па да он, према својим политичким увјерењима, како зна и умије, угура свог кандидата? Суде ли судије америчког, и сваког другог врховног суда ”западних демократија”, по правди или према својим политичким опредјељењима или упутствима својих предсједника, послодаваца
Питање суда и судија на Западу, а, изгледа, и свуда по свијету, није нимало безазлена ствар. Судијама је дато, или су сами заграбили, права и овлашћења која надилазе људске оквире. Судија је господар живота и смрти
Ако је, некад, био тумач закона, сада је постао законодавац. Бојим се да кажем, а морам: бог на земљи
Постоје на Западу, и, опет, којекуда по свијету парламенти, сенати, горњи доњи домови, и којекакве људске забаве. Уважени, дебељушкасти, сједе на тим узвишеним мјестима и, тако важни, доносе законе. За то их народ ”бира”. Боже мој, какве су параде те избори. Заиста, узбудљиво. Иду кандидати на све стране, пренемажу се за гласове; обећавају ”куле и градове. Огромне паре троше да би били изабрани, да би се, тобоже, жртвовали за ”општу ствар”. И кад засједну на своја узвишена мјеста, данима, и годинама, дебатују о неком закону. На крају, донесу тај закон. А онда неки тамо судија, из било које бестрагије америчке, сам самцијат, пресуди; обори тај закон и нареди парламенту да, према његовој замисли и упутсвима, преради, или потпуно нов закон донесе
Размишљајући о овом, а поводом бруке око потврђивања судије Каванаха, прошао сам кроз крајње контраверзне судијске случајеве прекрајања и судбоносног обликовања америчког друштва. Листа је предугачка и све се своди на то да су се судије играли бога на земљи и, прекрајајући постојеће законе, обарали и газили необориве, и у сву вјечност важеће, Божије законе
Отужно ми је и сјећање на хомосексуална превирања и остварења њихових ”права”; до садашњег њиховог насилног гурања у сваку могућу животну ситуацију, прилику и неприлику; до те мјере да ће нормални људи ускоро – ако не већ и сада – морати да се правдају што су нормални и што покушавају Божији закон и вољу да слиједе.
Извјесни Лоренц је тужио државу Тексас и судије Врховног суда су, 2003. године, у Чикагу, поништили закон који је забрањивао содомију. Недавно, 2015. године, Врховни суд је, на тужбу неког Обергефела, озаконио хомосексуалне бракове и наложио државама Америке да те везе морају признати, чак и оне које су закључене које куда по свијету
Најчувенија и, свакако, најтрагичнија одлука Врховног суда Америке је донесена 1973. године када је озакоњено убијање најневинијег и најнемоћнијег створења Божијег, дјетета у утроби његове (не)матере. Тиме су судије разградили ограде Божије и омогућили убијање милиона немоћне дјечице. То је највећи геноцид у историји ове, гријехом оптерећене, планете, Земље
Дуго би потрајало да прикажем како је крајем јула ове, 2018. године, извјесни канадски судија, Роберт Дел Фрате, градећи се богом свемоћним, одредио да је људски живот, душа човјечија, вриједна 2.875 долара, канадских
Одавно сам се увјерио: кад год грјешни човјек хоће да из Божијих руку преотме судбину своју, да закон Божији обори и погази, најлакши, најбржи и најефикаснији начин за њега је да нађе неког, њему сличног, судију и судија ће запечатити његову жељу тврдим и неломљивим печатима
Заборавио је грјешни човјек, и за своја леђа забацио, који му је задатак и која су му овлашћења – од кога другог него од самог Господа Бога – била дата. Превасходни, и једини, задатак судија је не да крше него да бране и одржавају закон Божији
Прва је то, кратко и јасно, изрекла Сара Аврааму у њиховом брачном спору и неспоразуму: ”Господ ће судити мени и теби”. (1. Мојс. 16, 5) У сукобу са Саулом, на Господа се Давид позвао, рекавши: ”Господ нека суди између мене и тебе.” (1. Сам. 24, 13
Судије и судство Божија су институција. Како је настало, и зашто је постало, најбоље се види из 18. главе Друге књиге Мојсијеве. Тамо се описује како су људи, због својих зађевица и парница, оптеретили Мојсија до посртања и падања. Није Мојсеј имао кад здјелу манне појести
”Стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера. А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: шта то радиш с народом? зашто сједиш сам, а вас народ стоји пред тобом од јутра до вечера? А Мојсије рече тасту својему: јер долази народ к мени да пита Бога. Кад имају што међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе његове
А таст Мојсијев рече му: није добро што радиш. Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити. Него послушај мене; ја ћу те свјетовати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу; и учи их наредбама и законима његовијем, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити. А из свега народа избери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике; они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом. Ако то учиниш, и Бог ти заповједи, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје мјесто
И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике, који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.” (ст. 25-26
Мојсије је био пророк Божији и у његовим рукама је била садржана сва власт. До њега, по Божијој вољи, били су свештеници. ”Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твојем мјесту, тада устани и иди у мјесто које избере Господ Бог твој; и отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити. (5. Мојс. 17, 8-9)
Тај редослијед: Бог на првом мјесту, за њим свештеници и, на крају, судије, поновљен је на више мјеста у Светом писму: Кад два човјека имају какав спор, Господ одређује да ”стану та два човјека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије који буду у то вријеме.” (5. Мојс. 19, 17
Судије земаљске, видимо, осилили су се и ништа им, изгледа, не можемо. Нама, немоћнима, и овим чудом збуњенима, остаје једина нада и потпора Бог наш, који је исти јуче, данас и сутра. Не смијемо да поклекнемо и препустимо се овој страшној бујици гријеха, коју озакоњују судије земаљске, и са овом галамећом руљом будемо и сами одваљани у океан гријеха и пропасти
Не заборавимо: ”Господ ће судити крајевима земаљским.” (1. Сам. 2, 10). ”Господ ће судити народима.” (Пс. 110, 6) Он ће ”судити живима и мртвима”, (2. Тим. 4, 1) па и овим антихристима, судијама земаљским.