Мучно, да човјек не може исказати

”Све је мучно, да човјек не може исказати; око не може да гледа ни ухо да слуша” (Проп. 1, 8) Човјек се пита: има ли краја овој лудости; хоће ли злотвори бар мало застати; да предахнемо мало. Јер, из дана у дан, из непочинства у непочинство; из једне морбидности у гору. Што нам је, још прије неки дан, нешто изгледало немогуће и невјероватно; ни на памет нам није могло пасти да би се то могло дешавати, сада, немоћни, гледамо како се то пред нашим очима одвија. Па се у страху питамо: ако, заиста, све ово за шта сада страхујемо дође злотворима на њихов дневни ред за остварење, ми, што са њима нисмо, куд ћемо се ми, јадни, дјети и сакрити, и како ћемо себе и дјецу своју од њих заштити


Повода овим мојим, туробним и тегобним, размишљањима има небројено, и свакога Божијега дана све их је више и више


А непосредни повод и муку духу задају ми ови што их зову: трансџендери


Ја још нисам наишао на прави превод ове енглеске кованице. Појава је на Западу изђикала и Запад је нашао израз за свој гријех. А све се своди на слиједеће: Господ Бог, када је стварао овај лијепи свијет, и човјека – круну своје стваралачке разиграности – ”мушко и женско створи их”. (1. Мој. 1, 27) Створитељ је одредио и нагласио два пола, а не кавих, сада измишљених, пет-шест врста и подврста и всакога чуда. Супарник Божији и противник од искони, ђаво, Луцифер, усијао је грјешном човјек у свијест да питање полова није Божија ствар него ствар сопственог избора. Данас, до подне, можеш да будеш мушко, а от поподне, ако ти се свиди, постани женско. Тешко свакоме ко се усуди да било какво питање на ову тему поставља. То није ничије него твоје искључиво право


А откако је ђаво, преварант, унио пометњу у људска срца и умове, порушио је брану која је Божији ред држала и из бујице гријеха израњају чудовишне појаве за које разуман човјек памети нема


Ништа рушитељи брана Божијих не раде случајно ни без темељитих припрема. Годинама и годинама, да не кажем вијековима, они, полако и систематски, разлажу свијест јаднога човјека; бомбардују га свакодневно , разводњавају и до не постојања доводе његову моралну свијест тако да обезбоженом и ошамућеном човјеку чини се да је све могуће; све је О.К. Свему се оправдање нађе; сваком блесавом бесмилу смисао, и тако грјешно човјечанство срља свом неминовном крају


Тридесет посто испитаних Американаца сматра да Деда Мраз, њихов Санта Клаус, треба да буде Баба Мраз, или, још боље, полно неутрално и неодређено чудовиште.”Доста – веле – тог расклиматаног старца.


Почетком децембра мјесеца, на Женском азијском рукометном шампиопнату, одржаном у Јапану, момак аустралијанске репрезентације, дословно, стокилаш и скоро двометраш, недавно себе женом прогласио, ускочио међу жене, као јастреб међу пилиће, и направио дар-мар. Јаднице жене, немоћне да му на пут стану, стале па – плачу. Хнана Монси, како се момак сад зове, још само прије неки мјесец, прије но што је пол промјенио, играо је за аустралијску мушку рукометну решрезентацију


Очекујем да видим кад изрону из мрака боксери па и они, по ринговима, јадне жене почну да млате и трофеје освајају


Прво питање које ми је искрсло, пошто о овом чови прочитах и слику његову видјех – а слика, вјерујте, говори све – било је: како ли ће феминисткиње реаговати; хоће ли свој глас, моћни, дићи. Јер, ако феминизам није да заштити праву женску природу, онда шта је? А моћне су, није да нису. Нек проба неки судија да не донесе пресуду у њихову корист па ће видјети шта ће са њим бити


Пратио сам судбину једног торонтског, до у висине небеске популарног водитеља, Гомешија. Врло оштроуман момак. Образован, начитан, храбар и – за што сам мислио да је недодирљив – крајње лијево оријентисан. То његово љевичарство ми је сметало, али сам га прихватао знајући да друкчије он простор добио не би


Елем, оптужише га жене за неприкладан однос према њима, силовања и којешта нешто. Бијаде суђење и трајало је прилично. Редале се тужитељке, говориле све и свашта, али, без доказа. На крају, суд човјека ослободи. Очекивао сам да се човјек на посао врати. Јест, врага: могу га сви судови свјетски одлободити, суд феминисткиња на прешта. Прије извјесног времена покушао је да у једним тиражним новинама образложи свој став, да се рехабилитује у очима јавности. Уредник се прао и извињавао, ништа му помогло није


У случају оног копца међу кокошкама, очекивао сам, рекох, да феминисткиње заштите женски род. На моје чуђење, видим: ћуте или прихватају неприхватљиво. То ме увјерава да и ова, трансџендер појава, иде по ђавољем јасно оцртаном путу и плану гажења воље Божије


Медија, на таламбасе, износе случај троје дјеце, из Тексаса, мушкарчићи. Веле, помутила им се свијет о њиховој полности те одлучили да постану дјевојчице. Дјечица, дванаестак година, доносе судбоносну и далекосежну одлуку. Дали су им и женска имена: Лили Марз, Фијана Џеферсон и Зури Џонс. Уз подршку својих родитеља  проћи ће, прилично дуготрајан, медицински третман који ће спријечити природни ток њиховог развоја и преточити га у женски. Већ сада, на почетку, кљукаће их средствима за блокаду мушких хормона. Између 14 и 16 година пуниће их женским хормонима, а кад досегну 18 година, обавиће се неминовна операција


И сад да ми неко каже да та дјеца сама од себе чине чуда са собом; да су из својих касица извадили ситниш да чика-докторе, злотворе, плате; да су дјеца упрегла све расположиве медије да цијелом свијету своју причу разложе


Што је најгоре, овом безумљу крај се не назире. Шта је слиједеће? Многи страхују да би то могло бити болесно изживљавање на најнемоћнијима – на дјеци. Јер, ако се руше све бране Божијег закона, који је човјека од нечовјека штитио, и ако се слиједи ова грјеховна стаза личних и неприкосновених права на сваки гријхех, ко ће онда стати и бујицу зауставити


Холанђанин Емил Ротелбанд, из мјеста Архема, код Амстердама, сасвим озбиљно, у духу времена овог, лудог, поднио захтјхев суду да легално промјени своју старост. Образлаже свој став овако: ако је моја полна припадност ствар моје личне воље и осјећања, онда је моја животна доб ствар моје личне одлуке. Ја се – вели он – осјећам да имам не 68 него 48 година и хоћу да то суд потврди.  Иначе, он је тренер и вели да би му смањење година пуно значило у професионалном смислу


Ако се овај луди свијет навезао на Луциферову стрмоглаву стазу, не видим како би судија могао одбити овај захтијев а оправдати друге, многе, из исте менталне корпе


Нико да се усуди да стане на крај овој страшној бујици. Лијеви не трпе никакво опирање. Код њих нема ни ”д” од демократије. Њима демократија добро послужи да свој циљ остваре; кад се то деси, куку и леле свакоме ко се усуди да им на пут стан


Ово њихово понашање указује нам шта нас чека кад се њихов газда, Антихрист, зацари


У Америци, амандман 1, који је био неприкосновен, јер је гарантовао слободу свијести и вјероисповјести, бачен је у корпу. На хришћане се више не односи


Професор у средњој школи, у некада конзервативној Вирџинији, Питер Вламинг, одбио је да полно преврнутог ђака, кога је знао као дјевојку, ослови са “he”. Био је спреман да то дијете зове његовим новим именом, али даље од тога, из својих религиозних разлога, није могао да иде. Зато је избачен из школе. Дјеца су стала у његову одбрану, демонстрирала, али ништа није помогло


Поводом оног грубијана, међу женама, рукометашицама, излетјела се Мартина Навратилова и рекла, како није фер да се мушкарац врзма са женама. Гракнуле су вране и чавке, засиктале змије многе, и Навратилова се увукла у мишју рупу. Покајнички се посула пепелом по глави и изјавила да ће се подробније обавјестити  о предмету и убудуће боље урадити домаћи задатак


А ми, хришћани, не морамо да лупамо главу. Ми знамо да је Закон Божији за сва времена дат и да је непромјенљив. Јер је и Господ наш, Исус Христос исти,  јуче и данас, и у вијекове. (Јевр. 13, 8)